Dugo čekano prvo strano ulaganje ostvareno je ovih dana u Užicu. U krugu bivše kasarne u Krčagovu zaživela je firma „Interfejs pro”, američko-užička priča. Posao uz dobru zaradu u njoj dobilo je 12 mladih ljudi, a uskoro će ih, ostvare li se najave, još tridesetak biti uposleno.
Ovu firmu, svojevrstan kol-centar koji se bavi telefonskom prodajom farmaceutskih proizvoda na američkom tržištu, otvorila je američka firma „TDS med” vlasnika Dejana Stojića, Užičanina s Floride. Grad Užice obezbedio je i pripremio objekat, a Stojić, privržen zavičaju dok ostvaruje svoj američki san, ostalo preduzeo da i u rodnom gradu proširi biznis.
Na otvaranju je gradonačelnik Užica Tihomir Petković rekao da posvećenost ove gradske vlasti dolasku ulagača s otvaranjem novih radnih mesta konačno daje rezultat.
– Mi smo poslednjih godina trpeli kritike što nema stranih investitora, iako većina Užičana ne zna koliko smo energije uložili da neko iz sveta uspešan u biznisu dođe u Užice, bezmalo 100 kilometara udaljeno od najbližeg auto-puta. Svetski biznismen, a pre svega Užičanin, Dejan Stojić prepoznao je svoje Užice kao dobru destinaciju za posao. Mladi u novoj firmi imaju šansu da steknu svetska iskustva i zarade novac koji je iznad proseka u našoj zemlji – kazao je gradonačelnik, dodajući da je grad uložio oko 50.000 evra u uređenje i opremanje unutrašnjosti bivše kasarne gde „Interfejs pro” sada posluje.
Dejan Stojić je zahvalio gradu na saradnji i pripremi prostora u rekordnom roku, rekavši da je „Interfejs pro” nastao kao podrška službi prodaje njegove kompanije „TDS med”, plod ideje o širenju prodaje nakon pozitivnih iskustava u radu s izvanrednim mladim ljudima u Srbiji. Najavio je za narednu godinu povećanje kapaciteta i razvoj novih usluga na severnoameričkom tržištu.
– Ja sam Užičanin i moj otac je umeo da kaže kako imam užički akcenat i kad pričam engleski. Nekad to nisam razumeo, ali sad mi je to najveći kompliment – rekao je ovom prilikom Stojić.
A ko je on, čime se u Užicu bavio i kako je uspeo u biznisu u Americi saznali smo iz razgovora s njim za naš list. Dan pre njegovog povratka u SAD, razgovarali smo na Zlatiboru, gde je odseo.
– U Užicu sam se rodio pre 46 godina i školovao. Potom imao ovde agenciju za kompjuterske usluge, bio internet provajder, pa i di-džej na užičkom Radiju 31. Ubrzo posle bombardovanja 1999. godine rešio sam da odem u Ameriku zbog nabavke opreme za rad, nakratko, pa da se vratim. Ali došao sam na Floridu, sam sa 600 dolara u džepu, i tu ostao. Amerika me je prihvatila kao da tamo već pripadam. Sreća, upornost ili nešto treće, verujem u misao da se sreća dogodi kad me nova šansa nađe spremnog – priča nam Stojić, čovek nasmejan, vedar, odlučan.
U svakoj prilici, nastavlja, davao je sve od sebe, radio srcem. Palm Bič je grad u kome živi, a menjao je razne poslove. Prvo je parkirao vozila bogataša ispred jednog restorana, ali i u tome je zadovoljstvo nalazio. Potom je koristio užička znanja: radio IT konsalting u kompjuterskom poslovanju, specijalizovao saradnju s malim firmama. Godine 2001. osnovao je svoju prvu firmu u Americi, upravo iz te oblasti.
– Tamo su prepoznali moju strast u poslu, posebno što volim da radim s ljudima, u čemu sam se i stručno usavršavao. Počinjem nove da zapošljavam i obučavam ih kako da prodaju proizvode ljudima, rade na pravi način s njima. „Ljudi kupuju od ljudi koji im se sviđaju”, „Da bi ljudi druge učinili srećnim prvo sami treba da budu srećni”, gesla su kojih se držim. S vremenom ulazim u farmaceutsku industriju, kao distributer, logistička podrška kompanijama. Otvorio sam 2012. svoju veleprodaju, obezbeđujem retke lekove za bolnice koji nedostaju kada veliki distributeri nemaju mogućnosti da zadovolje potrebe zdravstvenih ustanova. Jedna smo od najbrže rastućih kompanija u toj oblasti. Imam distributivne centre u pet američkih država, razvijenu saradnju sa oko 500 bolnica u Americi – objašnjava Dejan, otac dvoje dece, oženjen Amerikankom azijskog porekla.
Srbiju, naravno, nije zaboravio. U svoj biznis ju je uključio kad je, kaže, primetio da su ovde poslednjih godina sređene političke i ekonomske prilike. Najpre je u Beogradu otvorio firmu, kol-centar sa desetak zaposlenih, sada i u Užicu. Zadovoljan je našim mladim radnicima, koje angažuje ako odlično znaju engleski, energični su i vole da rade s ljudima.
– Oni rade pet dana u nedelji u popodnevnim i večernjim satima, kada je pre podne u Njujorku. Čuju se sa šefovima nabavki u američkim bolnicama i daju im informacije o proizvodima koji mogu da nestanu u prodaji. Radnici u Srbiji su plaćeni odlično, a radne navike su im mera uspeha. Proširiću posao ovde, nove mlade zaposliti. A o Srbiji u svetu samo lepo pričam, pa me ljudi pitaju zašto sam uopšte došao u Ameriku kad mi je tako lepo u zavičaju – kaže nam na kraju Dejan Stojić, Užičanin s Floride.
